ARIS BEZ TOTELA

Niko živ nije razumeo o čemu ja lajem.

Štaviše, bilo im je slatko.

- Vidi ga kako slatko laje – razneži se Ana.

- Zdravo Snupi, ja sam Vladimir. Zovu me Vlada.

- Nemoj da ga zoveš Snupi! – ukori ga Ana.

- Reks! – sinu tati.

- Maza – reče Ana.

- On je dečko! Ne može da se zove Maza – ljutnu se Vlada, stavši u odbranu muškog pola.

Posle nekog vremena poče moje krštenje po azbučnom redu.

- Arnold je lepo ime – reče tata.

- A Švarceneger lepo prezime! Opet si se uhvatio filmova! – viknu mama.

- Ne mora ako te podseća na filmove. Može Aron, ili Artur, ili Astor…

- Alf! – povika Vlada.

- Ma nemoj! – povika Ana.

- Ne svađajte se, deco. Ako vam se ne dopada nijedno ime na A, onda idemo na B.

- Bambi! – opet se javi Vlada.

- Pa ovo nije lane, nego pas! – zadirkuje ga Ana, držeći se za stomak od smeha....

I to je trajalo i trajalo... Prolazili su dani. Ja sam i dalje bio bez imena, a kako ljudi zglavnom zapamte ono što ne treba, ja ostadoh Aris bez Totela.